Funkcionalni poremećaji
Hipertireoza
Hipertireoza je funkcioni poremećaj u štitastoj žlezdi kada dodje do nekontrolisanog stvaranja tiroidnih hormona, jer TSH ne može da kontroliše njihovo stvaranje. Klinički bolesnik je:
- umoran
- malaksao
- nervozan
- sa ubrzanim i nepravilnim radom srca
- preznojava se
- gubi na težini i pored normalnog apetita
- neretko dolazi do promena u očima (suzenje, peckanje i očne jabučice deluju povećane)
Metabolički: TSH je vrlo niske vrednosti, FT4 i FT3 su povišene vrednosti, titar antitela na receptore za TSH ( TRab) povišen i neretko visok titar anti-TPO-at. Hipertireoza se mora ozbiljno lečiti: medikametozno, lekovima koji zaustavljaju mehanizam stvaranja tireoidnih hormona, ili radikalno: terapijom 131-I ili hirurški. Izbor terapije se procenjuje indiviualno i uvek uz dogovor sa bolesnikom
Hipotireoza
Hipotireoza je funkcioni poremećaj kada štitasta žlezda ne stvara dovoljno tiroidnih hormona (FT4 I FT3). Po pravilu autoimuni hronični tireoiditis vodi do ovog obolenja. Klinički je pacijent:
- umoran
- pospan
- depresivan
- često malokrvan
- sa vrlo suvom kožom
- sa konstipacijom
- sporijim radom srca ali sa poveremenim nepravilnim radom
- sklon je dobijanju na težini
Metabolički: vrednost TSH povišena, a FT4 I FT3 su lako ili jako niske vrednosti, što zavisi od stepena uznapredovale bolesti, titar anti-TPO-at je po pravili vrlo visok. Ovo obolenje treba što ranije prepoznati, dijagnostikovati i lečiti dovoljnom supstitucijom L-Thyroxina ( preko lekova Tivoral, ili Euthyrox ili Letrox). Lečenje mora biti pod kontrolom kompetentnog lekara. Važno je proces zaustaviti dovoljnom dozom leka jer se samo tako zaustavljaju kardijalne, depresivne tegobe i prevenira se ateroskleroza.
Morfološki poremećaji
Struma
Struma (guša) je svaki porast štitaste žlezde. Struma može biti difuzno uvećana ili
nodusno izmenjena.
Difuzna struma
Vidi se u područjma gde nema dovoljno joda, u hipertireoidizmu Graves-Basedovljeve bolesti i kod autoimunhe Hashimotove bolesti. Razlog za njeno uvećanje je velika stimulacija TSH, na tireocite štitaste žlezde da bi se stvorila dovoljna količina tiroidnih hormona ili se povećava pod dejsvom imunosupresivnih imunoglobulina rasta kao posledica imunološkog poremećaja ili se povećava kao posledica faktora rasta kod nekih vrsta malignih tumora. Zato difuznu strumu treba ozbiljno dijagnostikovati kod kompetentnog tirologa- endokrinologa ili po potrebi tirologa onkologa.
Nodusna struma
Nodusna struma može biti sa jednim ili više nodusa (čvorova). Nodus može biti benigne ali i maligne prirode. Nodus može biti u eutiroidnoj štitasoj žlezdi: tada su tiroidni hormone i TSH u granici normale, u hipertiroidnoj, kada postoji hipertireoza i u autoimnoj hipotiroidnoj žlezdi. Svaku nodusnu strumu treba najozbiljnije dijagnostikovati, prema protokolu:
- klinički pregled
- uz preglde TSH, FT4, FT3, anti-TPO-at, kalcitonin
- ciljanu punkciju i uz citološku analizu punktata
Ako je citološki
nalaz punktata jasno maligan ili suspektan obavezna je biopsija ex tempore režnja, a to znači dok je pacijent na operacionom stolu da patolog da mišljenje da li u nodusu ima maligniteta ili ne. Ako je
citološki nalaz benignih osobina, kontrolisati bolesnika ultrazvukom. Ako je
citološki nalaz ne može dijagnostikovati, punkciju treba ponoviti za 6 nedelja. Ako je TSH sasvim normalne vrednosti a nodus raste treba se odlučiti na ponovnu punkciju ili biopsiju ex tempore.
Posebno su značajne
cistične nodusne strume: one se najpouzdanije ultrasonografski dijagnostikuju. Ciljanom punkcijom pod kontrolom ultrazvučne sonde cistični sadržaj se može evakuisati i ispiranjem alkoholom, ukoliko je u pitanju PRAVA cista, zidovi se slepe i pacijent je izlečen. Medjutim u 10% do 20% cističnih nodusa može biti posledica stvaranja tečnog zbog maligniteta. Zato se svaki evakuisani cistični sadržaj, nakon centrifugiranja, mora se detaljno citološki analzirati.
I u autoimunoj nodusnoj strumi otkriva se malignitet u istom procentu kao i u cističnoj.
Zato je engleski thyrolog Thomson 1977. god napisao:da svaku nodusnu strumu treba dujagnostikovati dok se ne potvrdi ili isključi sumnja na malignitet!
